Finansije i Osiguranje - Srbija

Loši zajmovi potapaju i privredu

Udeo kredita s problemima u otplati iz godine u godinu se povećava i krajem prošle godine je dostigao 22 odsto, pokazuju podaci Udruženja banaka. U slučaju preduzeća i preduzetnika taj procenat je još alarmantniji i u prvom slučaju je dostigao 28 odsto, a u drugom 30 odsto. Boje dužnika najbolje, do sada, brane građani čiji su se rizični krediti zaustavili na deset odsto.

Rizični plasmani postali su pretežak balast za banke, jer im je po tom osnovu, kao i za potrebnu rezervu za procenjene gubitke i obaveznu rezervu, zarobljeno čak 7,9 milijardi evra. Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka, nedavno je izjavio da bi problem trebalo da se reši u sadejstvu Narodne banke, samih banaka, ministarstava privrede i finansija. I premijer se u ekspozeu pozabavio ovim problemom „kandidujući” koncept koji bi podrazumevao uspostavljanje posebne kompanije – investicionog fonda koji bi otkupljivo problematične kredite od banaka. Ova kompanija bi imala profesionalni menadžment specijalizovan za restrukturiranje kompanija koje se nalaze u finansijskim teškoćama, a kojima su ovi krediti bili odobravani.

Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, kaže da se problem visokog učešća teško naplativih potraživanja mora hitno rešiti.

– Fondovi koji se bave otkupljivanjem teško naplativih potraživanja postoje u mnogim ekonomski jakim državama. Ukoliko na kvalitetan način primenimo principe na kojima se njihov rad zasniva, to može biti veliki korak napred u rešavanju problema teško naplativih potraživanja. Banke bi bile oslobođene balasta i time bi se stvorila dodatna likvidnost koja bi mogla da bude iskorišćena za finansiranje novog investicionog ciklusa – kaže Carić.

Marinos Vatis, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke, kaže da su zadovoljni što su i NBS i vlada prepoznale ovaj problem i ulažu napore da pronađu najbolje rešenje.

– Podržavamo inicijativu za sistemski pristup u rešavanju ovog pitanja, koji bi se zasnivao na uspostavljanju specijalizovane banke-fonda koji bi preuzimali i upravljali problematičnim plasmanima, a istovremeno bi se bavili i unapređenjem regulative. Očigledno je da je neka promena na polju smanjenja problematičnih plasmana neophodna, posebno kad se radi o privredi. Važan podatak je da su međunarodne finansijske institucije, poput Međunarodne finansijske korporacije zainteresovane da pomognu. Na ovaj način pristup izvorima finansiranja bio bi jednostavniji i jeftiniji kako za privredu tako i za stanovništvo i pozitivno bi uticao na ekonomski rast Srbije i u privlačenju novih investitora – navodi ovaj bankar. Po Vatisovom mišljenju, druga važna stvar su podsticaji koje bi banke trebalo da dobiju u slučajevima postizanja dogovora i reprogramiranja duga, kao i za reprograme postignute bez učešća sudskih organa. To mogu biti poreske olakšice s obzirom na to da se one sada dobijaju samo ukoliko su banke pokušale prinudni postupak naplate.

Georgios Papanastasiju, predsednik Izvršnog odbora Alfa banke, kaže da je porast problematičnih (nenaplativih) kredita uobičajena i česta pojava u periodima dugotrajne i iscrpljujuće ekonomske krize. I pravna i fizička lica koja mogu da precene svoje kapacitete za zaduživanje u periodima ekonomske ekspanzije, suočavaju se sa teškoćama i smanjenim kapacitetom da otplate svoje kreditne obaveze kada dođe do smene ekonomskih ciklusa.

– Jedini siguran način da se pitanje rasta problematičnih kredita rešava jeste da se u kontinuitetu rešavaju uzroci ekonomske krize.

Fiskalna konsolidacija i ostale neophodne reforme će biti ključni pokretači za povratak srpske privrede na pravac rasta i razvoja. Sve ostale mere će biti privremene i neće se na pravi način baviti rešavanjem srži ovog problema.Naravno, NBS bi, zajedno sa ministarstvima finansija i ekonomije, trebalo da bude predvodnik u ovom procesu i da uz dobijenu podršku bankarskog sektora uspostavi radne grupe koje će predložiti pravi paket mera. Ove mere moraju doći od strane onih koji se bave problemima direktno, na prvim linijama, i onih koji razumeju uzroke koji su nas doveli do ove situacije – smatra Papanastasiju.

Za sva tri bankara preduslov za rešenje ovog problema je uvođenje pravne sigurnosti kroz efikasnost sudstva i katastra i izmenu propisa za koje banke godinama apeluju da se moraju menjati, kao što su zakoni o hipoteci, stečaju, platnom pometu, zakoni o izvršenju i obezbeđenju, sporazumnom finansijskom restrukturiranju.